utorak, 17.06.2008.

NEVER SAY GOODBYE; STAY IN MY HEART FOREVER, VANESSA.

It's My Life - Bon...


Vanessa je udisala hogwartski vazduh, razmišljajući o svojim prijateljima. Svi su joj tako dragi, svi ju tako dobro razumeju i čine svaki njeni trenutak srećnijim...p Svojim nežnim šakama je rotrljala svoje umorno lice, umorne oči uokvirene kesama od podočnjaka. Violet, Kathy, Victoria, Anna Potter i Anna Gryffindor. Njene najveće nade i radosti u životu. Sela je oprezno na beton, sklapajući ruke oko
skupljenih kolena. Vetar je sažaljivo puhao, čineći vazduh hladnijim nego inače. Tišinu hogwartskog jutra prekinuli su koraci u pozadini.
- Vreme je. - izrecitovao je ciničan, bistar ženski glas.
Vanessa je ustala sa hladnog pločnjaka, spremna da se suprostavi sudbini. Krenula je odvažnim korakom, bez trunke nesigurnosti.
Crvenokosa žena je bila začuđena njenom sigurnošću, ali je nastavila za njom.
- Želite li nekog da vidite? - upitala ju je, nadglašujući zvokot njihovih potpetica.
- Ne. - rekla je, iako je svakako želela nekoga da vidi.
Žena je zastala, što je značilo da i Vanessa mora stati. Buntovnički se okrenula ka ženi, promrmljavši nešto za sebe.
- Vaša odluka je divna, i vi to znate. Zašto je ne podelite sa svojim prijateljima, dečkom? Oni bi bili nesretni da odete bez pozdrava. - rekla je žena, slegnuvši ramenima.
- Vidite... Ja nisam više ona Vanessa na koju su oni navikli. Ni približno. Ona Vanessa bi se borila za opstanak, a ja... Shavate li šta želim reći? - uzdahnula je.

Žena ju je i dalje neodobrivo posmatrala, čekajući njenu sledeću repliku.
- U redu. Koliko vremena imam? - upitala je nespretno.
Žena se široko osmehnula i potapšala je po ramenu. Vanessa joj je uzvratila klimav osmeh, ovoga puta iz dubine duše.
- Koliko ti je potrebno. Do kraja dana, da li je to u redu? -
Vanessa je potvrdno klimnula glavom, a zatim nestala. Žena ju je posmatrala kako odlazi, a zatim se zaputila putem svog života.

Lagano je otvorila vrata spavaonice, primećujući usnule devojke u njoj. Svi kreveti su bili zauzeti, isključujući njen, koji je bio uredno složen. Stala je na sredinu spavaonice, a zatim nesigurno povikala:
- Devojke! -
Sve su se probudile istog trena. Anna Potter ju je gađala jastukom, Violet je zaronila ispod pokrivača, dok su Kathy, Victoria i Anna Gryffindor primetile njene suze i zabrinule se.
- Vans, šta ti je? - upitale su zabrinuto.
Odmahnula je glavom, a zatim otrčala i legla na svoj krevet. Već sledećeg trenutka su posedale na njen krevet, već crvene od radoznalosti.
Vanessa, koja je došla sebi, obratila im se.
- Vidite... Odlučila sam sebično, ali mislim da je to najbolje za sve. - rekla je.
Devojke su se već zabrinule.
- Bože, Vanessa, o čemu se radi? - upitala je Kathy.
- Nije li valjda da si odlučila da napustiš Hogwarts? Ajme... - nagađala je Anna Potter.
- O čemu se radiii? - mrmljala je Vic.
- I ja bih volela da znam. - rekla je Anna Gryff.
Samo je Violet šutila. Sledećeg trenutka je ustala i zaprepašćeno zurila u Vanessu.
- Mislim... Mislim da ja znam! Vanessa, oh mila Vanessa...- jecala je.
Vanessa je klimnula glavom, postiđeno spustivši pogled. Već su je sledećeg trenutka sve grlile i plakale za njom. Znale su o čemu se radi. Njihovo prijateljstvo je bilo isuviše čvrsto, stoga je jedan pogled značio milion reči.
- Biti će dobro! Uspeti ću! - hrabrila je sebe, a istovremeno i njih.
- To nikome do sada nije uspelo. Nikome. - pesimistično je grcala Kathy.
- Vanessa, nedostajaćeš mi! Puno! Niko neće moći nikada da zauzme tvoje mesto u mome srcu. - rekla je Anna Gryffindor, plačući.
- Moraš da se vratiš. Ko će me zasmejavati? - pitala je Anna Potter, gušeći se u suzama.
Vanessa je samo odmahivala glavom, pokušavajući da savlada suze.
- Ako mene slušaš, nećeš otićiii...Nećeš, tako je? - molila ju je Vic.
- Moram. Sve je sređeno. Napuštam vas koliko noćas... Žao mi je... -
Devojke su se polako odvojile od nje, tugujući za sebe i u sebi. Violet je nepomično ostala kraj nje, bez i jedne progovorene reči.
- Nikada ti ovo neću oprostiti. Nikada. Ali volim te. Priznajem. - zagrlila ju je.
- Volim i ja tebe. Nedostajaćete mi. Pokušaću da se vratim. Samo zbog vas! - plakala je, čvrsto stegnuvši njih.
Njihovo društvo nikada neće više biti celovito, nikada više neće biti one srećne cure. Nikada.
To popodne su provele u plakanju, sećanjima na stare dane, smejanju i opet rečima ljubavi. Sunce je već izlazilo, dok je Vanessu mučila strepnja.
- Vanessa... nemoj zaboraviti. - rekla je Violet - Sunce će te uvek pratiti i grejati te, jer si uvek bila i ostat ćeš dobar čovek i najbolja prijateljica.
Klimnula je glavom.
- Troy. - slabašno se nasmešila Anna Potter - Moraš mu jednom izajviti ljubav, ne?
Vanessa se nasmešila.
- Govorite... kao da je ovo moj poslednji dan. - zaplakala je.
Anna Gryffindor joj je obrisala suze.
- Ne... Jednostavno, za svaki slučaj. - nasmešila joj se.
- Idem, onda... volim vas. Molim vas, nemojte da me zaboravite! - to su bile njene poslednje reči upućene prijatreljicama.
Već sledećeg trenutka je trčala ka revenclawskom društvenom, no, za to nije bilo potrebe, jer je plavi dečko, lepih očiju upravo naleteo na nju.
- Troy... - rekla je ozareno, brisući suze.
- Vans! - osmehnuo joj se - Plakala si?
- Oh, ma gluposti... Nego, da li imaš kojih petnestak minuta? Hitno mi je. - rekla je.
- Uvek za tebe. - produžili su hodnikom, krećući se u pravcu hogwartskog vrta. U međuvremenu mu je objasnila stvari sa njenim požrtvovanjem, ne spominjući njenu ljubav prema njemu, koju je gajila od detinjstva. Čvrsto ju je zagrlio, kada je dovršila sa pričom.
- Ti si prava Gryffindorka. Hrabra, ponosita, plemenita. Sve to si ti. - govorio je. - Uvek ćeš biti tu pored mene, ma gde bila. Nosim te u srcu. A i vratit ćeš se ti. -
Nasmešila se, slušajući tužno kreketanje žaba iz jezera.
- Vidiš... Tu je još nešto. - pocrvenela je - Uvek sam te volela, Troy. Bio si ljubav mog života. I zauvek ćeš biti. Znam da ne osećaš isto, ali... - zaplakala je. Trčala je ka mestu na kome ju je čekala crvenokosa žena, ostavljajući Troya bez reči.
- Vanessa! - zbunjeno ju je dozivao, pokušavajući da je stigne.
~ Sigurno me sažaljeva! Ah, ja sam učinila ono šta je na meni. ~, mislila je, trčući velikom brzinom. Pogrešila je. Želeo je da joj kaže da je sve vreme osećao isto, ali nažalost... To ona možda nikada neće saznati.
* dum *
Sudarila se sa nekom osobom.
- Pazi kuda gaziš, kravatin... Vanessa. - rekla je Jade, brišući nevidljivi sloj prašine sa sebe.
- Žurim, Jade... Volim te. Prenesi roditeljima da volim i njih, kao i Lanu Miriam. Kasnim, oprosti! - govorila je u trku.
- Ali... Ludača. - nasmejala se Jade. Kasnije je zažalila zbog svojih sarkastičnih rečenica.

- Na vreme si stigla. - rekla je žena, blago se smešući. - Da li su svi obavešteni?
- Da. - rekla je Vanessa, gledajući u zvezde. Događaji iz njenog detinjstva su joj prolazili kroz glavu, svi do jednog. Ljudi koji su bili na ovom cvetnom proplanku su negodovali i došaptavali se.
- Možemo završiti sa ovim? - požurivala je Vanessa, nepotrebno, mislili su.
- Nadamo se da će uspeti. - rekla je žena, zajedno sa nekim muškarcima, pripremivši štapiće.
Vanessa je zažmurila i duboko udahnula svež miris prirode. Već sledećeg trenutka žute svetlosti iz štapića su je pogodile, dok je ona polako isparavala. Osećala je kako joj glasovi prolaze korz glavu, kako je ljudi dozivaju, kako... kako gubi vernost svakog mišića na svom telu laganim tempom.

- Oh ne! Nije uspelo! - jecala je žena, dok su je druge žene grlile.
- Šta sada da radimo? - upitao je muškarac besno kružeći smeđom, blatnjavom stazom.
- Kao i svaka druga duša što je nestala : smireno ćemo sedeti i kraj priče - rekao je treći muškarac, paleći cigaretu.
- Ovo je previše, Paulo! Raule, pokupi ostatke. Ne smeju da znaju da smo je... je... UNIŠTILI! - vrisnula je plava, mlada žena sa čudnim naglaskom.

~
Vanessa je nestala, u dobrobit čovečanstva. Pridružila se redu izgubljenih duša, kao i dužnici mnogi pre nje.
~

15 godina kasnije


*
- Troy, ručak! - vikala je njegova sestra, Marizza.
On, stariji nego inače, približio se stolu sa dnevnim novinama. Odgrizao je parče svažeg hleba, ne skidajući pogled sa novina.
- Troy, uživaj u životu malo... Nađi si ribu. - mrmljala je Marizza, gutajući veliku kašiku pileće juhe.
Osmehnuo joj se.
- Vanessino mesto niko nikada neće zauzeti. - rekao je.
Tu se njihov razgovor i završio. I zaista, njeno mesto nikada niko neće zauzeti.

*

- Ravnateljice. - rekla je tiho mala devojčica po imenu Vanessa.
- Da? - odgovorila je ponosno Katherine, milujući mali devojčurak po glavi.
- Moja mama vam prenosi pozdrave. Ima puno posla oko moje mlađe braće, pa nije mogla doći na Hogwarts ove godine. - devojčica joj se nasmešila i poklonila.
- Pozdravi i ti puno moju Annu. Čudno mi je što mi nije poslala neku bubašvabu po tebi. - nasmejala se.
Devojčica joj je uzvratila osmeh.

*
- Šoping je strava stvar. - rekla je Victoria, našta se Anna Potter složila.
- Kada nemamo puno posla, obavezno u šoping. - smešila se Anna.
- Moja mala ćerkica, Lolly, nikada neće povući na mene. Čini mi se da nije nasledila moje lude želje za šopingom. - jadikovala je Vic, posmatrajući Anninu kosu. - Mogle bi otići do frizera kasnije.
- Ti si se baš ufurala u bezijački svet! Ja sve to rešavam pomoću štapića. - rekla je Potterka, razbarušivši svoje uvojke.
Razgledale su izloge, smejale su se čudnim kreacijama i divile novim. Najbolje prijateljice do pakla i raja to ostaju.
*

- Mama, ko je tebi bila najbolja prijateljica? Znaš, ja imam Enie, i onda se pitam... Ko je tebi bila? - upitala je mala kćer svoju mamu.
- Izvoli, pođi za mnom. - nasmešila joj se mama, pokazujući na veliki ram za slike, koji je stajao na kaminu. Uzela ju je u naručje, usput pokazujući na devojku koja je mahala i smešila se iz rama za slike.
- Vanessa. - rekla je.
- Lepa je. - priznala je mala Edith, uzvrativši mah. - Gde je ona sada?
Violet je progutala pljuvačku, spustivši ćerku nazad na zemlju. Razmislila je nakratko, a zatim samouvereno nastavila, sa suzama u očima:
- Između oblaka, tamo gde anđeli pevaju rajske pesme, gde rajske ptice piju vodu iz najbistrijeg potoka sa najlepšim žuborom, tamo gde ne moraš plaćati sreću tugom, niti tugu srećom, tamo gde će ti uvek svako pomoći da prebrodiš teške trenutke, tamo gde prijateljstvo nije samo reč, tamo gde kada nestaneš, nećeš zapravo nestati, jer će tvoje ime kružiti kroz stoleća i gde ćete se svi rado prisećati... U mom srcu. Tu je Vanessa. - nije više mogla da izdrži. Zaplakala je, prisećajući se starih školskih dana i svoje rane na srcu.


*


Kraj. Zauvek gotovo. Zauvek.
Vanessa Kristy MaxMontas će uvek, ali uvek biti deo mene. Volim te, plačljvo derište!


Ovu priču, sa novim počecima i krajevima, ovu beskorisnu staru hrpu budalaština, ali meni najdražu, posvećujem tebi. Zašto? Ona je uvek bila tu da me razveseli, posavetuje, ugodi ako treba. Ona je tu da me ohrabri, da mi prosvetli put dalje. Sa njom sam provodila dane u razgovorima, korisnim, naravno. Ona me nikada ne bi izdala, kao što neću ni ja nju. Nju volim najviše na svetu i uvek, uvek će biti nešto posebno u mom srcu. Iako ti to neću nikada ovako priznati, iako znam da ona to zna i bez ovoga. Još jednom : Volim te, derište jedno.


Ne brinite, niste se me otarasili. Dolazim koliko sutra, sa novom pričom.



Vanessa je ona koja je umela da voli. Vanessa je ona koja je bila u isto vreme ja, a u isto vreme i neko drugi. Vanessa je ono što ja želim da budem nekada. Vanessa, ja ti se divim.


Šta se desilo sa Vanessom, zašto se žrtvovala? Nije bitno. To je napokon nešto šta ostavljam vama. Izvolite razmisliti.

- 01:21 - Komentari (14) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 17.03.2008.

I've got some good friends here.I might have broke a heart or two.

BBALL
Veseli zraci sunca su šarali moju sobu, ne izbegavajući moje lice na svojoj putanji. Promrmljala sam, to me je probudilo. I nisam više mogla zaspati.
„Dobro jutro!“, rekla sam tmurno sebi, kao što uvek činim. Navika.
Ustala sam buntovnički sa kreveta, i odvukla sam se do ormara u mojoj sobi. No, saplela sam se o glupave papuče, koje su stajale nasred sobe. Opsovala sam, dok sam se zadržavala da ne padnem. Otvorila sam stari, potamneli regal, koji je imao ulogu ormara. No, nisam tamo našla ništa. Bio je prazan.
„ Senilna babo!“, rekla sam besno sebi, pogledajući po sobi, tražeći.. kofer.
Zaboravila sam da danas idem na Hogwarts. Kako mi se to desilo. I always forget!
Krenula sam ka koferu, koji je stajao kraj prozora. Na njemu je ležala moja lepa plava mačica i traperice, koje sam uvek nosila za prve dane. Navika. Pogledala sam usput kroz prozor. London je bio razigran... ili nije? Zapravo, pekara koja se otvarala u 7h svakog jutra, u tačno vreme, bila je zatvorena. Znala sam da sam se probudila rano! Ne... Mrzela sam to- i to jako!
„ Vanessa, pokopaj se.“, rekla sam sebi, gledajući na svoj ručni sat. Da, bilo je 06:22 h.
No, imalo je lepših strana. Upašću u kupaonicu pre Jade! Savršeno. Ova činjenica me je mamila da krenem. Zgrabila sam čarape,patike i odeću , i otišla ka kupaonici, koja je na istom katu. Hodala sam operzno, na prstima, ne bi li nekog probudila. Mrzela sam to. Kada nekog probudim.. Ili kada mene neko probudi. Srećom, bez problema sam ušla u kupaonicu. Pogledala sam se u ogledalu, koje se prostiralo duž zida. Videla sam sebe, sa podočnjacima, čupavom i zamršenom tamnom kosom, i zamišljenim tamnim očima. Tipična Vanessa Krist MaxMontas.
„ Eh..“, tužno sam uzdahnula, i skinula spavaćicu sa sebe.
Odvrnula sam toplu vodu, i tek malo hladne i ušla u tuš - kabinu. Živeli smo u bezijačkoj kući, jer je to bila mamina želja. Ona je bila književnica, koja je pisala jako čitane romane u bezijačkom svetu, baš o ovom našem. I nije želela da prestane da piše. I zato smo živeli u njenoj staroj kući, u Londonu. Nije mi smetalo, jer sam volela TV. I mp3.. I još puno stvari. Neko je besno kucao na vrata, kada sam ja završila kupanje, i umotala se u beli mantil. Otvorila sam oprezno vrata. Lana Miriam, ili moja starija sestra.
„ Jade?“, upitala je radoznalo.
Imala je veće podočnjake od mene, i izgledala je iscrpljeno. Več je bila obučena u dnevnu odeću, što me je čudilo, jer je volela spavati do podneva.
„ Ne. Ja sam Vanessa, thanks God!“, nasmejala sam se. „ Što želiš?“
Slegnula je ramenima.
„ Svezana ti je kosa.“, opravdala se. „ Samo mi baci jednu šnalu, da svežem kosu. Usput.. Doručak je spreman.“, rekla je.
Bacila sam joj njenu braon šnalu, našta se ona zahvalno osmehnu. Zatvorila sam vrata, i stala da navlačim traperice.
Jade i ja smo fizički bile jako slične. Obe smo bile vitke, osrednje visine, simpatičnog osmeha i tamnih očiju. No, kosa nam je bila različita. Njena kosa je obrazovala lokne, a ja sam imala skroz ravnu kosu. To me je veselilo. Bila sam, ipak, unikat. Nas dve smo bile psihički, potpuno drugačije. Ona je bila pesimista, a ja nasmejani optimista. Ja sam volela da se družim sa svima, dok je ona imala podelu po domovima. Družila se samo sa Revenclawcima, ali meni to nije smetalo da je volim.
Sišla sam u prizemlje, kada sam se skroz skockala. Kosa mi je bila svezana u konjski rep, a lice večno nasmejano. U kuhinji je bila mama, koja je čitala neku debelu knjigu, a tata je postavljao stol.
„ Ness.“, tepao mi je kada sam sela za stol. Osmehnula sam mu se.
Na škriptanje stolice mama je digla pogled.
„ Dobro jutro, Ness!“, pozdravila me je nezainteresovano, otpijajući gutalj Cole.
Lana Miriam je nespretno trpala tost u usta, dok me je znatiželjno posmatrala.
Uzela sam gutalj kave, i zgrabila šaku čipsa.
„ Nisi fer!“, potužila se Lana, gledajući me kako krckam čips u ustima. Izbeljila sam joj se s punim ustima, našta se tata pobunio: „ Vanessa!“, podviknuo me je.
Krišom sam mu zalepila žvakaću za majcu dok je bio okrenut leđima. Lana ni mama to nisu primetile, jer je hodajući parfem „ La rose“ uhodao u kuhinju. Jade.
„ Hi, people.“, javila se nezainteresovano.
Mahnula sam joj rukom, jer sam bila zauzeta čipsom. Mama je klimnula glavom, jedino je tata progovorio, dok je prenosio još tostova na sto.
„ ’ Jutro, Jade!“,rekao je.
***
„ Požurimo!“, jurila je Jade ispred mene i Lane.
Išle smo peške do Kings-a. Kao i svake godine, tradicija. Bili smo udaljeni odatle tek 15-ak minuta. No, Jade se žurilo.
Koferi su glasno i zadovoljno čangrljali pločnikom, dok su se zainteresovani građani okretali k nama, našta sam crvenela. Ko zna šta su tada mislili!
„ Kuda ti se žuri? Dečku?“, podsmevala joj se Lana, dok me je vukla ka nazad, da ne bi išla. Volela je da nervira godinu dana mlađu od sebe, Jade. Jade se besno okrenula.
„ Ne, ja ne hodam sa svakim.“, rekla je besno, nastavljajući ulicom, sudarajući se sa jednim čovekom.
„ Izvinite.“, pokunjeno je rekla čoveku, koji je samo odmahnuo glavom i nastavio.
Srećara. Ja se uvek sudarim sa nekim ko je iznerviran! Pa dobijem tonu uvreda!
„ Ti to nešto na Lanin račun? Ili moj?“, besno sam upitala, hitajući k Jade.
Promrmljala je nešto, ali ja sam je čula. Lana Miriam me je upitno gledala.
„ Meni se Troy ne sviđa!“, besno sam dobacila, sklanjajući kosu sa očiju. Moja je bila zadnja. Kao i uvek.
***
„Anna! Aannaa!“, dozivala sam devojku sa braon kosom, koja je delovala pogubljeno u svoj doj buci.
„Vane!“, viknula je, i pojurila k meni.
Nasmejano sam je čekala da mi se dovoljno približi.Zagrlile smo se, gurajući ljude oko sebe, no sada to nije bilo važno. Opet nas dve.
„ Kako si? Kako je?“, upitala me je, kada je došla do daha.
„ Super. Kod tebe? Da li si videla nekoga još?“,upitala sam je, gledajući oko sebe, tražeći pogledom.. Ah.
„ VANE!“, čuo se dvostruki vrisak iza mene.
K meni su trčale Kathy i Violet. Srećno sam ih gledala dok su se približavale.
Zagrlile smo se sve skupa,a zatim je Anna upitala:
„ Gde su Anna Potter i Victoria?“
Violet je slegla ramenima, a Kathy odmahnula glavom. No, ovo pitanje je već bilo suvišno. Anna Potter i Victoria su nam se veselo približavale i probijale kroz grupe ljudi.
„ Heeej!“, viknule su nasmejano, u isti glas.
Još jedan grupni zagrljaj. Ljudi koji su prolazili kraj nas su nas začuđeno gledali.
Grupa devojaka koja se smejala bez razloga, i radovala se, i volela se, i zabavljala se.. To smo mi.
„ Ako ne krenemo.. Voz će otići.“, rekla je mudro Kathy, kao i uvek.
Složili smo se s njom da trebamo otići do voza i smestiti se.
Našli smo slobodan kupe, posle 15-ak minuta. Laknulo nam je. Smestile smo se.
Svako je počeo da priča sa onim do sebe – Anna Potter i Kathy su se raspravljale o tome koju će jaknu kupiti i kog će biti kvaliteta, Anna i Victoria su pričale o Skrbi za magična stvorenja i o Victoriinoj sovi. Ja sam poslednja sela, jer sam imala problema sa nameštanjem kofera.Sela sam kraj Violet, i krenule smo da pričamo o tome koja ćemo čuda praviti ove školske godine.
„ Predlažem da zapalimo zadaće!“, predložila je sa entuzijazmom.
„ Da samo kome?“, upitala sam je, razmišljajući.
„ Šta kažeš na onu kravu sa 7.-e. Ona što nam uvek zasere pokušaj da uspavamo McGonagallicu?“, predložila je, unoseći se u priču.
„ Da. To je to!“, bacila sam joj kosku.
Sve cure su se okrenule ka nama, kada su čule glasan pljesak. Zavladala je tišina.
„ Šta vas dve mutite?“, upitala nas je sa nepoverenjem Anna.
***


UPDATE:
Polako vraćam Vanessu u život. Predugo traje da ne bi imala svoj kraj. Uhvatiću vreme da komentiram sve vaše postove.
- 16:17 - Komentari (48) - Isprintaj - #

četvrtak, 13.03.2008.

Vanredno stanje

Kao što vidite, pišem vanredan post. Priča je, nažalost moju, i pojedinih izmenjena. Razlog? Da bi mogla da nastavim da pišem Vanessu.
Vanessa je skroz zamršena. Postove sam pisala kada sam bila u konfuznom stanju, možda. Sve u svemu, zamrsila sam priču! Pokušaću da je nastavim, tj. sigurno je nastavljam, samo
sa drugim činjenicama. Pa da vas upoznam, pre novog posta. Dakle, sve Vanessine osobine ostaju. Iako je izmena da je ona sada na Hogwartsu, 6. godina, ima žive roditelje i sestru Lanu, blizanku Jade - od početka.
Nije trudna. I dalje je dobrica, koju svi vole.. I ne brinite se. Menjaju se važne stvari, koje utiču na Vanessu. Ali priča ima i dalje isti motiv . Nadam se da se ne ljutite, ali tako je sve ispalo. Ne mogu više onako.
Vanessa
- 22:08 - Komentari (2) - Isprintaj - #

utorak, 19.02.2008.

.Vanessa wants to die.

Post je kratak.Ali Jade je ubačena.Možda vam nešto nije jasno.Ili glupo.Uglavnom..Sve će se razbistriti.I obećavam da će sledeći post biti veseo.


Nešto sitno,hladno i vlažno,kanulo mi je na naizgled,topao obraz.Probudilo me je iz sna.Nisam želela da otvorim oči.
A zatim se to ponovilo.Ponovo mi je nešto kanulo i opet.
-Ne...-prošaptala sam i otvorila oči.
Od beline sam ih odmah zatvorila.Hladnoća ih je naježila,uplašila.No,tada sam tek osetila da sam cela mokra.Ustala sam u sedeći položaj.
~Mora da sam zaspala~,pomislila sam sneno.Sedela sam na klupi ispod drveta u drovištu kuće Cellphonovih.Ako se ovo čudo i može nazvati kućom.
Bila je ogromna.Ustala sam sa klupe.Pogledala sam oko sebe.Sneg je napadao do članaka.Nasmešila sam se,volela sam sneg.Ali sam bila mokra i umorna,pa sam krenula ka kući.Bila sam toplo obučena u mamin stari kaput,traperice i jako topao džemper, ali me je nešto izjedalo,kao da sam u hladnjači.I bila sam mokra.
Razlog nisam znala.Stresla sam se.
-Vaaneessaa!-dozivao me je poznati glas.
-Troy!
Troy je dolazio za mnom,krećući se brže,kako bi me stigao.Bled osmeh ocrtavao mu se na licu,a izgledao je prilično lepo.
Zastala sam kako bi ga sačekala.Zagrlio me je preko ramena i nastavio sa mnom do kuće.
-Kako si provela dan?-upitao me je-Ja sam švrljao po dućanima, išao po kafanama...Zabavio sam se.
Pocrvenela sam.Šutila sam, dok sam čekala da on nešto progovori. Nisam želela da zna da sam prespavala celo poslepodne,i da sad, se ne vraćam iz šume, ili prijateljice. Već sa one klupe na kojoj me je i ostavio.
-Nije bilo loše.-rekla sam naposletku, ne gledajući ga.
-Mhm-promrmljao je.
Otvorili smo teška vrata i ušli u topli dom. Izgledalo je pusto, ali gostoprimljivo. I toplo.
-Idem ja u kupaonicu-promrmljala sam i pojurila ka glavnom stepeništu.
Popela sam se uza stepenice trčući, nisam želela suvišna pitanja, pa čak ni od Troya. Ušla sam u svoju sobu i skinula težak kaput sa sebe.Legla sam na krevet i zatvorila oči,ponovno.Samo,ovaj put sam razmišljala.Šta ja to pravim od života?Jedna hladna suza mi je procurila niz obraz.Šmrknula sam.Nedostajao mi je stari dom.Ova kuća je bila prevelika,pretopla..Ali nije bila moja.Moja kuća nikada neće biti...nadoknađena.Nisam se čula ni sa jednom prijateljicom od kako sam ovde.Nedostaju mi..puno.
Nedostaje mi Hogwarts.Već sam sedam dana bez njega..ali kao da nisam godinu.Cellphonove ne viđam.Stalno su u Ministarstvu.Kažu, imaju i previše posla. Dođu uveče, kasno, i kada sam u krevetu do prozora, vidim ih kako obasjani mesečinom doleću na svojim metlama u kuću.Dane provodim jednostavno.U kući i van nje.
Sada kada pada sneg...
-Nemoj plakati.
Pogledala sam u pravcu dolaska glasa.Bio je lep,blag, ženski glas, poput mog. Uhvatila sam štapić čvršće,sada je bio uperen u pravcu mog ormara,odakle je glas i dolazio.Iz ormara je izašla..ja.Vrištala sam.I ona je vrištala.A zatim je prekinula,i pokazala mi da ćutim.Ustala sam sa kreveta,i prekinula da vrištim.Štapić sam držala uperen u nju i dalje.Bila sam spremna da je ureknem.Pogledala sam je bolje.Bila je niža od mene,tanja,ali..imala je Lanine oči.Iste kao Lanine.
-Ko..ko si ti?-nesigurno sam upitala odaljavajući se od nje.
-Predlažem da spustiš štapić-rekla je smireno-ne žeeliim da se borim sa sestrom.
Ostala sam zabezeknuta.Ah,Troy.Ponovo ti i tvoja metarmofoza.Ili kako se već kaže.Spustila sam štapić.
-Dakle?-zahtevala sam odgovor.
-Jade.Tako me zovu. Inače Jade MaxMontas.-rekla je smireno prilazeći mi.
Na ovo "MaxMontas" sam se trgnula.Kakva je ovo...budalaština?!
Sela je na moj krevet i pogladila Clariss koja je stajala na krevetu.Ona je samo huknula.
-Sedi.Ispričaću ti sve.
Prišla sam krevetu,i sela.Pogledala sam njene oči.Opet.Bile su prelepe.
-Da?-upitala sam,praveći se smirena.Iako sam trnula od straha.
-Predlažem da pročitaš-rekla je uvlačeći ruku u džep-ovo pismo.
Pisalo je moje ime na poleđini.Pogledala sam prvo u Jade,a zatim ga uzela iz njene ruke.Žurno sam ga otvorila i stala čitati.

Vanessa,
Znam da ne očekuješ da ti ovo pišem.I ja sam bila zapanjena,no Jade je tvoja blizanka.Ni sami ne znamo odkuda je, ni kako to sad, sve u svemu..To je istina.
Volim te,i budi hrabra.
Lana

P.S.Možda ću već biti mrtva kada ovo čitaš,šaljem ti..zaštitnicu.

Zaklopila sam pismo teško dišući.Pogledala sam u Jade.Ličile smo skroz.Osim očiju.Imala je Lanine,lepe,mirne oči.
Pogledala me je.Zatim me je zagrlila.
-Toliko godina...-promrmljala je.
Zagrlila sam je.A zatim...Pojavilo se 45254653 pitanja u mojoj glavi.
-Kako znaš gde sam?Kako si došla dovde?-upitala sam.
Bila sam zbunjana.Nasmejala se,a zatim progovorila:
-Dumb.On mi je sve ispričao.Ni ja nisam znala..Živela sam sa roditeljima..Koji to nisu bili.
Klimnula sam glavom.
-Ideš li na Hog?-bilo je sledeće pitanje.
-Ne.Ja sam iz bezijačke porodice.Ali sam veštica.Znaš,ono pismo nije nikada stiglo do mene.
Klimnula sam glavom.
-Kako ti je Lana dostavila pismo?I...šta je ovo na kraju?-upitala sam pogledavajući ponovo na pismo.
Uzdahnula je.
-Vanessa...Žao mi je.To je istina.Ona je mrtva.A ja sam ti zaštitnica.
- 16:03 - Komentari (26) - Isprintaj - #

četvrtak, 07.02.2008.

.It isn't the end.

fallen angel

Opet ja.Da se javim.Znajte:nije kraj.Samo nemam vremena,a ni inspiracije.
Vratiću se. Naićiće ta inspiracija,sačekaću vas sa lepim,dugačkim postom.. Samo strpljenja, molim! I još vas čitam! Javljajte obavezno za nove postove u komentare.
Sve izgubljene dušice (xD) neka pročitaju post koji je ispod,koji je veoma bitan.
I predlažem da pre toga pročitate boxove.Mnogo će vam pomoći,sa obzirom da ima samo dve osobe koje me čitaju od početka: Victoria i Anna .Hvala im.I ovim putem se izvinjavam Anni G. jer ne čitam redovito njene postove.I njoj,i ostalima.Izvinite.Stvarno mi je žao.
Ali,ako ne čitate moje,ne očekujte da ja čitam vaše.Hvala na trpljenju..I nadam se da ćete me čekati.Obećavam da ću se vratiti brzo.
P.S.Svi dobri ljudi neka kliknu ovde.


Vanessa
- 14:37 - Komentari (14) - Isprintaj - #

četvrtak, 24.01.2008.

.New family.

-De se opusti-gurnula me je Anna Gryffindor u rebra dok smo hitale ka kočijama.
Violet,Anna Gryffindor i ja smo se jedine vraćale nazad.Za praznike.Svi su ostajali u zamku.
-Ja sam savršeno..-počela sam,Troy mi je mahao iz manje grupe dječaka.Nasmešila sam mu se.-..opuštena.

Violet je zakolutala očima.Anna se nasmejala,a zatim rekla:

-Vane,nešto se čudno dešava,a da mi ne znamo?

Nisam znala odakle joj ovo.Ništa se nije čudno dešavalo.Zar ne?

*Ne,ništa.Osim toga da se otac mog deteta,dobro i moja jedina ljubav,zabavlja sa nekom levom,za koju nisam ni sigurna ko je!*.No,nije me samo to mučilo.Nova kuća,nova porodica..Sve je to čudno za mene.Ma koliko njihove misli bile dobre,ma koliko njihove namere bile pozitivne.Osećala sam se nelagodno.

-Ne znam o čemu govoriš.-rekla sam.

Stigle smo na mesto gde su kočije kretale.

-Čudno je otići odavde.-rekla je Anna Gryffindor.

Popele smo se na kočiju.Violet,Anna i ja,u jednoj kočiji.

-Dakako.-rekla sam,bacajući poslednji pogled pred put na ovu plemenitu građevinu.

-Jedva čekam da stignem doma.-rekla je Violet.

-Zašto?-upitala ju je Anna.

Kočija je uz trzaj krenula.Zavrtelo mi se u glavi.Uhvatila sam se za glavu.Bol je nestao.

-Želim vidjeti porodicu.-rekla je gotovo nečujno.

Anna je izvadila strip "Mike" iz ranca.Otvorila ga je,i počela čitati.

-I ja.Nedostaju mi-prozborila je usput.

Moj pogled,za razliku od Anninog,nije skrenuo sa Violet.Gledala sam njeno lice,proučavajući ga.Jedna suza sklizila je niz njeno lice.Zatim druga,treća,peta.Podigla je rukui pobrisala ih.Anna je napokon shvatila da nešto nije u redu.

-Vio!?-upitala je.

Vio koja je sedela preko puta mene i Anne,je..plakala.

-Što je sa tobom?-upitala ju je Anna.Prešla je na sedište do Violetinog i zagrlila je.

-Moji..Moji roditelji.-govorila je kroz suze.

-Što je sa njima?-upitala sam ja,ovoga puta.

-Oni,oni..su bolesni.

Izmigoljila se iz Anninih ruku.Anna je pokušala ponovo da je zagrli,ali sam joj ja pokazala da to ne radi.Nije u redu.Anna se vratila na svoje mesto.

-Još malo pa smo stigle u Hogsmead.-rekla sam.

Doista,kočije su usporile i stale.To je bio znak da učenici treba da krenu ka Hogwarts Expressu koji će ih odvesti njihovim kućama.Anna je izašla prva,i čekala nas dole.

-Anna,idi i zauzmi nam jedan kupe.Može?-preporučila sam.

-Ako baš moram..-promrmljala je,ali sam je čula.

Napravila sam "puppy face" i ona je otišla.Ostala sam tamo sama sa Violet.

-Možeš li?-upitala sam.

Šutila je.Čula sam je u potaji kako jeca,ali nisam htela da to naglašavam.

-Kako..kako sam bila tako glupa?-upitala se.

Sela sam nazad na sedište.

-Nisi glupa!-zastenjala sam-Ali,ako ne izađemo,nećemo otići za London.Odnosno…Ma daj!Polazi!

-Vane,ne razumeš…

Nisam je slušala.Povukla sam je za jaknu,za rukav.Ustala je.Iskočile smo iz kočije i krenule ka Hogwrts Expressu.

-Požuri!-siktala sam.

Svi su već bili unutra,a vlak je pištao,što je značilo da polazi.Bez nas.

Potrčale smo,ali nismo bile dovoljno brze.Krenuo je.

Nisam odustajala,ma koliko sam bila spora,trčala sam.Uspela sam.Uhvatila sam se za držaljku i popela sam se na stepenik.Violet za mnom.

-To je bilo gusto-rekla je.

Vlak je počeo da ubrzava.Otvorile smo vrata i utrčale u vlak.

Mnogi učenici se nisu smestili.U hodniku je bila velika gužva.Pogledom smo tražile Annu,zavirivale u kupee,ali nje nije bilo.Naposletku,našle smo je u kuponu sa još jednom curom.Otvorile smo vrata i zavalile se u dva slobodna sedišta preko puta Anne i dotične cure,koja je izgledala nezainteresovano našim ulaskom.

-Cure,pa di ste?-upitala nas je Anna.

-Jurile smo vlak,zbog dotične-rekla sam.

Bila sam sva znojna.Umorila sam se,teško sam disala.Anna je klimnula glavom.

-Ovo je Shamicca,iz Revenclawa.-pokazala je na curu.

Klimnule smo glavom.Pogledala sam u Annu,koja je usnama oblikovala:*nije-bilo-slobodnih-kupea*.Nasmešila sam joj se,a zatim pogledala u Violet.Nije bila u boljem stanju.Izgledala je kao da je dobila poljubac dementora.Kao da nikada više neće biti srećna.

-Oraspoloži sada nju!-dobacila sam Anni.

Violet me je prostrelila pogledom.Izbeljila sam joj se.O,Bože,baš sam bila srećna.Zašto?Razlog je zaista nepotreban.Možda i nije postojao.Ali sam bila srećna.Shamicca je progovorila:

-Ti si Vanessa?Gryffindor?-upitala me je.

Nezainteresovano sam klimnula glavom.

-Aha.Harry mi je pričao o tebi…I bebi-dodala je gledajući u moj "vitak" stomak.

Uspravila sam se u mestu.Pogledala sam je zainteresovano,i upitala je san e poverenjem:

-Ti si nova?Ha?

Ona je klimnula,smešeći se ponosno.

-Aha..Da,ali ja sam mu bila prva u krevetu.-rekla sam pakosno.

-Pa šta?-upitala je.Izgledala je iznervirano.

-Kladim se da nikada niste ni spavali.-rekla sam.

-Nismo,nije tvoj problem.

-Jeste.On nikada ne bi spavao sa takvom.

-Ha,ha.Misliš da je sa tobom bio zadovoljan?

-Naravno.-rekla sam.

Prekrstila je ruke,i fiksirala me pogledom.Ja sam joj se izbeljila.

Odjednom,postala sam još srećnija.Harry me još nije izneverio,mislila sam.

Shamicca je užasna..Baš ima ukusa.Možda je hteo samo da se opusti?Da me načini ljubomornom?E pa,nije mu uspelo.Osećam se divno.

Ups,zaboravila sam na Annu i Violet.One su sve to čule.Zaboga,ne.

-Errrm..Vanessa?-upitala me je Anna.

-Ja..paa…-počela sam da razvlačim.

-Zašto mi ne znamo da za ovo?-uitala je Vio.

-Za koje?Pa znate da sam spavala sa njim.

Violet je zakolutala očima.Anna me je samo zabrinuto gledala.

-Dobro.Izvinite.-naposletku sam dodala.
***
Izašla sam iz vlaka,zajedno sa Annom mi Violet.

-Žao mi je zbog svega,cure.-rekla sam.

Samo su se nasmejale.Zagrlile smo se sve tri.

-Vio,nadam se da će se sredti sve.Pišite mi.-dodala sam.

-Vane…Budi hrabra.Želimo ti sve najbolje,zaista.

Anna je zaplakala.Zatim smo i Vio i ja.

-Tako sam srećna što vas imam.-rekla je Vio,

-Govorite kao da se zadnji put viđamo-rekla je Anna.

Zagrlile smo se još jednom.

-Idem ja sada.-rekla sam.

Mahnula sam im,i okrenula se,i krenula ka izlazu iz perona.Ali to nije bilo potrebno.

-Oj,Vane!-viknuo je Troy.

-Heej!-rekla sam.Pohitala sam ka njemu.Stajao je pored nekih ljudi.Osmotirla sam bolje.Bili su to oni.Cellphonovi.

-Mr. i Mrs. Cellphone!-viknula sam.

Mrs. C. je potrčala ka meni i čvrsto me zagrlila.Uzvratila sam zagrljaj.

-Vanessa,tako,tako smo brinuli!-rekla je naposletku.

Rukovala sam se sa Mr.Cellphone.Nasmešio se,i rekao:

-Jedva smo čekali da te vidimo!

-I ja vas.

Troy me je zagrlio ispod struka.Osetila sam kako mi žmarci prolaze kros telo.

Volela bih kada bi ste mi oprostili što neke posteve ne pročitam na vreme.
Jade,DEFINITIVNO,upadaš u sledećem.
- 14:17 - Komentari (12) - Isprintaj - #

srijeda, 09.01.2008.

Izgubljen u tami


Vanessa

Bilo je mirno veče na Hogwartsu.Hodnici su bili poluprazni,svi učenici su bili u svojim sobama,pakovali su se.Sutra je bilo vreme kada treba da pođu nazad svojim domovima za Božićne praznike.
-Gde mi je uska haljina?Ona koju sam kupila prošlog leta!!Mama će me ubiti!-vrištala je Anna G. Dovoljno glasno da ju je mogla i cela Irska čuti.
-Anna,da li si pogledala u svom koferu možda?-upitala ju je Violet,sa ogromnom dozom ironije.
Niko nije bio raspoložen za pričanje,normalno pričanje.
Spakovala sam sve sitnice u svoj kofer.Dvoumila sam se oko odlaska kod Cellphonovih.Možda bi bolje bilo da sam ostala na Hogwartsu,koji je sada bio jedini moj dom.Ali,na kraju,uz Victoriino nagovaranje,ipak sam krenula k gospođi i gospodinu Cellphone.
...Biće nam drago da te primimo!...,napisali su,kada sam im javila da ću ostati kod njih za praznike.Dobro,možda je i to pobolji izbor,mislila sam.
-Cure,da li bi vam smetalo da izađem malo,da se prošetam?-upitala sam,navlačeći jaknu preko bluze-Ja sam se spakovala.
Sve četiri su pogledale u mene.
-Zar već?-histerično me je upitala Anna-Ja nisam ni do pola stigla!!
Nasmejala sam se,i krenula prema vratima.Sišla sam u prepun dnevni boravak.Ovoga puta mi nije prijala gužva,pa sam izašla u prazne hodnike,kako bi se,po poslednji put u ovoj godini,prošetala ovuda.
-Hogworts,mili moj Hogwarts!!!-pevušila sam.
Hodala sam odsutno,gledala portrete,osećala sam se kao da mi je ovo poslednji dan!!Bila sam srećna i razdragana..
-Vanessa.Stani.Nemoj da ideš.-rekao je dečak sa crnom,kratkom kosom i naočarama.
Osmotrila sam ga bolje.A zatim mu prišla.
-Haj,Harry.-rekla sam.-Koju si fufu danas silovao?
Spustio je pogled.I ja sam osećala njegovu nelagodnost.Raširila sam usne u vedar osmeh.
-Anna mi je rekla da si trudna-rekao je.
Odjednom,osmeh je nestao.Bila sam na ivici plača.Zagrizla sam usnu.
-I..Šta ja tu sad mogu?-pokušavala sam da zvučim što prirodnije moguće.
Podigao je pogled.Pogledao me je pravo u oči.
-Žao mi je...stvarno.
Nasmešila sam se od muke.
-Žao je i meni..Ali nikada ništa neće biti kao pre.-rekla sam.
Okrenula sam se i pokušala da odem.
-Ne dozvoli Vanessa,ne dozvoli.Da dete ima istu sudbinu kao i njegov otac.
Ne dozvoli da nema lepu budućnost.Ne dozvoli da ga progone mračni čarobnjaci.Ne dozvoli.To je sve.Ti znaš da ću tebe i bebu uvek voleti.Sada idem.-rekao je i krenuo u suprotnom smeru.
Stajala sam u mestu.Jedna hladna suza izmakla se mojoj kontroli.Kako sam mogla da verujem da je stoka?Ima nešto u njemu..Ne mogu da mu dozvolim da ode.
-Stani Harry!Shvatila sam!Nemoj da ideš!
Viknula sam za njim.Nije se video u tami,nije ga bilo..
Odjednom:
-Vanessa.
Okrenuo se.Bio je to on.
-Imala si me uvek,i ti to znaš.Zaljubila si se u onog fosila Troya.Znam šta će biti kad odeš k njemu.
-Ne Harry ne!-vikala sam,ali nije slušao.
-Žao mi je za sve,ja idem.
Bio je jedno 50 metara udaljen od mene.Imao je veće šanse da ode no ikada.Potrčala sam za njim.Prekasno je,znala sam.
Trčala sam sve brže i brže...Ali sam se saplela i pala.
-Jaoj-tupo sam izustila i slika je predamnom isparila.
Jutarnje sunce se probijalo u prostoriju u kojoj sam mirno spavala.
Otvorila sam oči,i prepoznala prostoriju u kojoj sam neretko boravila,moja spavaonica.Cure okolo su spavale...Osim jedne.Hermione je sedela na rubu mog kreveta i čitala neku knjigu.
-Hermione..šta..-pitala sam.
-Vane!Probudila si se!-rekla je glasnim šapatom-bila si u nesvesti.
-Gde je Harry?-upitala sam.Nisam želela da znam ništa.
- Ko?Harry Potter..on..-mucala je.
-Gde,govori!-užurbano sam ustajala iz kreveta,i svlačila spavaćicu.
-On..on je u spavaonici.Što pitaš?-upitala je spuštajući knjigu na moj krevet.
-Onako.Još malo pa krećemo,zar ne?-već sam navlačila duks.
-Da,kud juriš?Snape je rekao da ti dreba dosta mirovanja...
-Ko?-upitala sam začuđeno dok sam svezivala pertle na mojim starkama.
-Snape.On te je doveo.
Zastala sam malo u čudu.Zatim sam odjurila do vrata spavaonice i izjurila uz:
-Probudi ove!Još malo pa krećemo!
I nestala.Izkliznula sam na stepenice sudarvši se sa jednom ufuranom sedmakinjom.
-Debela,pazi kud ideš!
-Jebi se,kurvo,da te ne odalamim po njušci!-dobacila sam joj nastavljajući.
Uspela sam se brzo uza stepenice.Ušla sam u dečačku spavaonicu.Svi su spavali.Ron je glasno hrkao,dok se iz pravca Dinovog kreveta čulo tiho hroptanje.Harryjev krevet je bio odmah naspram prozora.Tiho sam došla do njega i odškrinula zavesu.Sela sam na krevet i gledala ga.Posmatrala sam.Posmatrala sam njegov ožiljak.Posmatrala sam ga kao da mi je poslednji dan.Znala sam.Volela sam ga,više od svega.Dugo sam te emocije skrivala od same sebe.Poljubila sam ga u obraz i pogladila po kosi.
-Šta..-upitao je.
-Ššššš..Probudićeš ostale.
Pogledao me je,a zatim se protegao da uzme naočari.Uzdigao se u krevetu.
-Vanessa..šta ti..
-Pogrešila sam.Nisi ti.Ja sam.Načinila sam te ljubomornim,a ti si bio spreman na sve.
-Vanessa,ja..Nemam opravdanja.Mislim da grešiš.Uništi ću ti život Vanessa..On..
-On?Pusti sad njega..
Rekla sam i poljubila ga.Nećkao se,ali je na kraju prihvatio poljubac.
Ljubili smo se,i ljubili.Na kraju,ja sam prestala.
-Harry,izvini..Ja..sad miram da idem.-rekla sam i ustala sam sa kreveta.
-Vanessa.Ti ne znaš.Ja..žao mi je.
Okrenula sam se i pogledala ga upitno.
-Da?Šta ne znam?
Pogledao je u pravcu svojih stopala...
-Ja..Ja sam našao drugu.Imam drugu devojku,Vanessa.
I ponovo.Jurila sam,trčala u mraku za njim.Dozivala sam ga..Ali me nije čuo.On je otišao,zauvek nestao.
Zauvek nestao u tami.


Jade,bićeš ubačena u nekom od narednih posteva!!
- 20:54 - Komentari (18) - Isprintaj - #

utorak, 25.12.2007.

Dnevni prorok

merry christmas


Napokon,i post na mom blogu.Žao mi je što nisam pisala,nije bilo ni vremena,ni inspiracije.Obećavam da će se sve promeniti *smile*
Napomena:prošli post zaboravite.Niko ga nije skužio,pa se nisam trudila da nastavim sa tom pričom,jer,mislila sam da će većina shvatiti.A sada,izvolite na post *smile*



Ma koliko ti trenutci bili teški i jako bolni za mene,verujte moj život je nastavljao stalnim tokom.Prijatelji su bili uz mene,što je najvažnije.To me je stalno podizalo u visine,stalno veselilo,i pomagalo da prevaziđem bol,koji je ovih dana kod mene bio sve češći.Iako,moja trudnoća nije bila normalna stvar za jedno dete,sa nepunih 16 godina,Troyevi roditelji su bili veoma prijatni,ili sam bar takav osećaj dobila kada mi je stigao odgovor od njih na moje nekoliko dana poslato pre,pismo.Sve više vremena posvećivala sam učenju,ali i zapostavljala svoje prijatelje,koji su mi bili potrebni. To je samo moja greška,govorila bih sebi,dok bi se iz gomilice dece i nesvesno se kretala na Hogwartskoj biblioteci.Glava me je,kao i obično,bolela.Biblioteka je bila gotovo prazna,osim par učenika koji su u grupi radili domaće zadatke.Uzdahnula sam gorčevito,a zatim užurbano sela za jedan stol,i izvadila debelu knjigu iz ranca sa nazivom „Magija je moć“,a zatim otvorila i počela da čitam.Iako sam,naizgled bila udubljena u knjigu i sitna slova ispisana u poglavlju Prokleti patronus,moje misli i koncentracija bile su usresređene daleko,daleko odatle.Moje misli su bile u tinejdžerskim problemima.Uključujući i školu,i naravno ljubav,moje misli i sve ostalo što se podrazumevalo pod tim,su se grčile i istezale teškim mukama.Najednom,muk koji je sada već postajao naporan,prekinula je Violet,sednuvši za sto za kojim sam ja sedela,a zatim,kao da se boji,tiho izusti:
-Šta je sa tobom?Ponovo si počela da se udaljavaš od „normalnog“ sveta.
Nasmejala sam se sa određenom dozom gorčine i sarkazma.
-Ma daj!Uskoro će ispiti!To Hermioni nisi zamerila,je l’?
Izgledala je na par trenutaka skroz zbunjena,a zatim kao da je čekala da ponovo ja nešto prozborim,ali na kraju je popustila:
-Mogu li ja učiti sa tobom?-zvučila je krajnje zainteresovano,i izvlačila mi je knjigu iz ruke.
Pohabana,stara knjiga,poreklom iz biblioteke,tužno se razdvojila u njenim rukama.
-Reparo!-vrisnula je Vio,upirući štapićem u knjigu-Sorry,nije bilo namerno.
Samo sam skrenula pogled.Ona je zaprepašćeno vrisnula:
-Vanessa!Šta je ovo?Ovo učiš..
Pogledala sam u njenom pravcu.Zaboravila sam da sam zapravo umesto svoje knjige iz Preobražavanja,uzela knjigu koju sam iznajmila u biblioteci.
-Zaboga!Ne!Samo sam želela da saznam nešto o patronusima!-počela sam da se branim.
Mislim da mi nije poverovala,jer me je prostrelila pogledom.Jednim delom je bila u pravu-lagala sam.Namerno sam uzela i to čitala.Ali,bila sam uhvaćena.
-Zanimljiva knjižica.Ne verujem da je poreklom iz biblioteke-rekla je vraćajući mi knjigu-Šta pokušavaš?
Zurila je u mene.Ja sam ćutala i izgledala blentavo,koliko sam to uspevala da izvedem.
-Nije moja!-branila sam se-Niti sam nešto loše mislila čitanjem te knjige.
Ona me je još prostrelila pogledom,a onda pogledala na sat.
-Vreme je na moj sat iz Preobražavanja-rekla je zaprepašćeno-Izvini,žurim.
-Slomi nogu-rekla sam sebi u bradu.
Ostala sam sama.Ali nisam nikako želela da na tome i ostane.Imala sam dva sata odmora,jer je Hagrid bio na nekom zadatku,pretpostavljala sam da je u pitanju Red Feniksa.Izašla sam iz knjižnice i zaputila sam se ka kuli.Hodnici su bili skoro puni,jedva si mogao da se proguraš.Svi su nešto pričali međusobom,neki su trčali,a neki gurali ljude do sebe.
-Vanessa!Vanessa!Stani!-viknuo je poznat glas ispred mene.
Bio je to Troy.Zagrlio me je.
-Sada su mi rekli roditelji!Da li si okej!?-upitao me je.
Klimnula sam glavom,našta se on nasmejao.
-Tražim te te cijeli dan.Izvini,žurim imam sat Napitaka..-rekao je poljubivši je sočno u obraz-Čuvaj se!
Doviknuo je to,a zatim nestao iza gomile razdraganih učenika Hogwartsa.
-Divno.Opet sam ostala sama-rekla sam sebi.Krenula sam dalje.
-On se vratio!Ponovo je među nama!Vratiće se po Harryja Pottera!-vikala je Anna Potter.
Ja,Vio,Kathy I Victoria i ona smo sedele u dnevnom boravku.Kao i obično svako je radio nešto za sebe.Ja sam mazila sovu Clariss,koja mi je nedavno donela pismo moje maćehe i očuha.Savila sam ga i stavila u džep od odore,a zatim razmišljala šta bi mogla da im napišem.Violet je pokunjeno čitala neku knjigu,udžbenik za 6. razred,kako sam pretpostavljala.Victoria je pisala viceve na pergament,a ujedno se grohotom smejala,dok je Kathy uvežbavala neku čaroliju za sat Čarolija.A Anna je,pretpostavite,čitala Dnevni prorok.
Kada je vrisnula,sve smo pogledale u nju.
-Svašta Anna!-rekla je Vic sarkastično-Pa mi to nismo znale!
Anna joj isto tako uzvrati osmijeh,a zatim dobaci novine.
-Mislim da ovo niste znale.
Sve smo se sjatile oko Vic,koja je sedela na fotelji.U oči nam je upao sitni članak:

Istina ili varka?Voldemort se zaista vratio!
Već mesecima smo slušali tvrdnje da se čarobnjah,najmračniji,svih vremena,vratio.Međutim,ministarstvo je tu činjenicu odbijalo.Iako,imamo već jake dokaze da je to istina.Mnogo čudnih smrti bezijaka je to dokazalo.Da,verujte,On se vratio,iako to ne žele da potvrde.Harry Potteru,ako ovo čitaš,čuvaj se!Doćiće po tebe.Moramo biti uz njega!Podržimo ga!

Kathy je glasno frknula,a onda se ponovo vratila na svoje mesto kod vatre.Ja sam,ma koliko to zvučilo glupo bila uverena da samo sanjam.Prorok savetuje Harryja!?Tja,do pre neki dan ga je smatralo luđakom!A sada..Odkuda ta promena mišljenja.Pogledala sam u Annu.Znala je našta ciljam pa je rekla:
-Ne piše ko je to pisao.Taj članak.
Pogledale smo u nju,sve kao jedan,a ona u nas.Sve smo mislile na isto.Nije bilo boljeg trenutka nego sada,da sve otkrijemo,tu mističnost članka i ostale pojedinosti.Fantastična šestorka ponovo se spremala za napad.Znala sam to,osećalo se u vazduhu.


P.S.Moja bliznakinja će biti dodana u idućem postu *mig*
P.P.S.Priča će postajati zanimljivija i dramatičnija.


Ujedno ovo je i 15 post.sretan
A blog postoji već 6 mjesec(i) i 19 dan(a).*smile*

Puno pozdrava!
- 18:32 - Komentari (28) - Isprintaj - #

srijeda, 14.11.2007.

Please,don't forget me!!!I'm...just Vane.


07 Hello.mp3




-Oh.-uzdahnula sam.
Jedna suza je polako,tiho,neostvarljivo klizila niz moj vreli obraz..Ona,ona je bila ledena.Hladna-kao led.Anna Gryffindor je vrsnula:
-VIO!?-dotrčala je do Violetinog tela i zagrlila je.Počela je plakati.Anna Potter mi je prišla.Izustila je tiho,posramljeno,gledajući u pod:
-Ali...Kako si mogla??
Nisam mogla izdržati.Za onom suzom krenue su još dve,pa još jedna.Zaplakala sam.Anna mi je prišla i zagrlila me je.
-Znam kako ti je.-prozborila je dok smo bile u jakom,toplom zagrljaju.
-Ne znaš.
-Znam..Vane,Ron mi je rekao-pustila me je iz svojih ruku.Uhvatila me je za ramena,a onda dodala:Užasan je Vane.Osvetićemo mu se.
-Hvala.Ali..Violet..ona je...-pokušala sam.
Napokon,bila sam svesna ove situacije.Ubila sam Violet..Zauvek.Nikada je više neću videti!
-NE!-vrisnula sam.Potrčala sam la njenom mrtvom telu koje je mirno ležalo u zagrljaju Anne G.Kosta,koja je stajala kraj nje,plakala je.I ona.Sve smo plakale.Uz teško disanje odgurnula sam njih dve
od Violetinog tela.Zagrlila sam je.I sve smo se zaglile.Bile smo u tom položaju nekoliko minuta,ne puštajući se.
-Imam ideju-rekla je Anna P.-šta kažete na to da je odnesemo kod Madam Pomfrey?
Anna G. je zajecala glasno.
-Koji ti je kurac,Anna?-upitala je Kosta kroz suze.
-Što?
-Pa kako je možemo odvesti??Šta da kažemo??-nadglasala ju je Kosta.
Obadve su bile na nogama.Počele su se svađati.Anna G. ih je razdvajala.Sada smo ja i Vio zajedno ležale na podu.Plakala sam.Zar sam morala?Gađati je Avadom??Ali kako sam uspela?
Nikada nisam to probala..Živote..
-Nisi je ubila.-čula sam zvonak glas iza sebe.
Okrenula sam se.Bila je to Kathy.
-Oh,Kathy!Kako znaš?-upitala sam je kroz suze.
Približila mi se.Na licu nije imala nijedan trag žalosti.Naime,izgledala je happy.Pričala je glsnije kako bi mogla nadvikati Annu Potter,Gryffindor i Kostu koje su se svađale.
-Pogledaj.-pokazala je na Violetinu ruku-uzmi je i opipaj puls.
Sa strahom sam dohvatila Violetinu ruku i opipala puls.Oh,Bože!To je bio srećni trenutak u mom životu!Puls...PULS..Njeno srce je kucalo.Nasmijela sam se.I Kathy se nasmejala.A,Anne i Kosta su se i dalje svađale.
Uhvatila sam Violet za ramena.Prodrmala sam je.Ništa.Udarila joj par šamara.Ništa.
-Vallenttina!-prodrala sam joj se na uho.
-Šta??Mene niko ne mre zvat Vallenttina!-sanjivo je odgovorila podizuići se sa poda.Kathy i ja smo takođe ustale.Zagrlile smo se.Nedostajala mi je,bezobzira što nismo pričale par minuta.Violet..Ona je posebna.
-Šta mi se deslilo?-naposletku je upitala.
-Avada Kadfra-rekla je Kathy i nasmijala se.
-Ček,ali kako Kedafra?-upitala sam je sa čuđenjem.
-Pa,Vane,slučajno si umjesto Kedavra,uzviknula Kedafra.
Sada mi je bilo jasno.Pogrešno sam izgovorila..i..nije umrla.A Kathy,ona-sve vreme je znala.Prasnule smo u smijeh.
Prišla sam Annama i Kosti koje su se i dalje svađale.Kathy i Vio su me pratile.
-Cure,dosta je!-uzviknula sam smirivajući ih.
-Kako "dosta je"!??Violet je MRTVA!Moramo nešto da smislimo,Vanessa!-kroz plač je govorila Anna G.
-Da!I ne znamo kaj ćemo!!!-nadovezala se Kosta.
-Kažem,Madam Pomfrey je best ideja!!-dodala je Anna P.
Nasmijala sam se.
-Vas tri ste za Sent Mungo!!!Zar ne vidite da stoji ovde pored mene živa i zdrava!!-rekla sam pokazivajući na Vi...
-HA!???-upitala sam zaprepašćeno.
Pored mene je stajala Kathy.Gledala me je sa čuđenjem.Protrljala sam oči.
-Ali kamo je Vio!??!?-upitala sam.
-Koja Vio?-upitala me je Kathy.
-Da,koja Vio?-ove tri su ponovile za Kathy.
-Kaj vam je cure??Violet Vallenttina Granger!!!Naša frendica!Best!U paktu je!!Kak ne kužite!Vi se izmotavate sa mnom.Ali,do malopre je bila tu.
Cure su me gledale kao koze.
-O kojoj 'Vio' se radi?-upitala je Anna P.
-Cllarette,Cllar??Kaj ti je???-upitala je MENE Kathy.
-Molim???Kako si me nazvala?-upitala sam Kathy.
-Cllarette.Pa to ti je ime Cllar!Kaj!?Zaboravila si ga?
-Oh.Bože!Pa ja se zovem Vanessa Kristy MaxMontas!!Zake me pravite ludom!?!?-pošle su mi suze.Šta ako ZAISTA to misle!?
-Cllarette Anemia Sommer-Cllara,ili Cllar!Tvoje ime!-uzviknula je Anna G.
-Zaboravna babo!Ja se zovem V--A--N---E---S--S--A!Anna,znaš to!
-Anna?-upitala me je Anna G.-Tako si me nazvala??
-Da,pa to ti je ime.
-Cllar!Što ti je!?Znaš valjda da sam ja Emine!!Em!
-Da!A ja nisam nikakva 'Kathy'!Moje ime je Addreine!A ovo je-pokazala mi je Kathy na Annu P.-Redd,Sonnie.
Sonnie ili Kosta me je gledala zabrinuto.
-A one dvije su Nina-pokazala je na Vic-i-pokazivajući na Hermy-Ciara.
Počela sam plakati.Nisu se zezale.Bile su smrtno ozbiljne.'Emine',Anna G. bi se odmah nasmijejala kada bi videla da plačem,kada me zezaju.Sada se nije nasmijala.
-Cllara!-viknula je Sonnie-Kosta.
-Nisam ja Cllara!Jasno!?Ne zovi me tak!Ja sam Vanee!-očajnički sam vrištala.
*Violet,a kamo si sada???*
-Biti će ti bolje...Idi u Boliničko krilo.A možeš i kod Dumndora..-počela je Kathy ili Addreine.
-Kod koga??Dumndora???God!!!!-nije mi bilo dobro!
Potrčala sam ka izlazu koji vodi izvan ovog pakla.
-Cllar!-viknula je Anna G.
-ŠTO SE DOGAĐA!?Di je Vio!?Kamo sam ja sada???-pitala sam se.
Bila je noć.Istrčala sam svom snagom na dvorište.Trčala sam nekamo.Ka izlazu odavde..Daleko.Negde di će Cllarette nestati!Želim Vane back!!!
Pala sam na pod,vlažnu travu.Uz tup udarac.
-Jaoj!-viknula sam.
Ustala sam,bila sam mokra od trave..I usput zelena.Nije mi bilo bitno.Želim napolje!Vadite me odavde!!!Molim vas!
Okrenula sam se oko sebe..Nije bilo nikoga.Potrčala sam ka jezeru.Trčala sam sporije no ikada.
-Cllar!-čula sam glas iza sebe.
Bila je to cura..Hermione.
-Oh Hermy!
-Što??Kako si me nazvala?
-Ah da..Znači ovo je ipak stvarno!
-Da..Mislim..Oduvek.
-Nijee!Ja sam Vanessa,Vane,Kristy!Kako me se ne sjećaš??Bože..
-Sjećam te se.
-Stvarno?!
-Cllar.U redu je.Glumiš extra.Smiri se sada.Vrati se realnosti.
-Neeee!
Potrčala sam što dalje odavde.Trčala sam još dalje ka jezeru.Stala sam i dodirnula vodu.Bila je topla..Da.Topla.Ali kako?
No,sjela sam na vlažno tlo.Gledala sam u daljinu.U pun mjesec.Pun mjesec.Pun mjesec?Da..Sve je bilo zbunjujuće.
-Vallentina!Vioo!Tako mi nedostaješ!-zaplakala sam ponovo-Vanessa..Vrati se.
-Vane.Ovde sam.Trebaš me?
Začula sam glas iza sebe.Okrenula sam se polako.Iza mene...Oh.Bila je to Vio!
- 18:59 - Komentari (25) - Isprintaj - #

četvrtak, 01.11.2007.

I još jedna smrt :S

-Da li si dobro?-upitala me je Anna P. odmjeravajući me ozbiljnim pogledom.
Prekorno bi je pogledala,a onda nastavila bržim korakom do knjižnice.Sjela sam za prazan sto,i počela raditi zadaću.Bilo mi je teško skoncentrirati se na teško gradivo.Trljala sam oči,hvatala se za glavu,i štipala ruku.Sve jedno,nisam se mogla skoncentrirati.Bilo je teško.Oko mene je vladala tišina,svi su se udubili u čitanje,neki su se udubili u rađenje zadaće,neki tiho šaputali,samo sam ja gledala u prazno.Prostrelio me je bol.Jak oštar bol.Osjećao mi se u cijelom tijelu.Vrat mi je bio u grču.Nisam se mogla pomaknuti.Srećom..Nestao je.Očigledno..Nije imalo ništa od sjedenja u prašnjavoj knjižnici.Ustala sam i bijesno spakovala knjige u torbu.Brzim korakom sam se zaputila ka dnevnom boravku.Bilo bi lijepo kada bi tamo stigla da nisam čula glas iza sebe.
-Vanessa!-čulo se.
Uzdahnula sam,a zatim sam se okrenula.Anna Potter je trčala ka meni.Stala sam i glijedala odsutno u njenom pravcu.
-Da?-upitala sam kada mi se dovoljno približila da bi mogla čuti moj promukli,umrli glas.
-Šta ti je sa glasom!?Ma dobro..Čekaj!Gle..Večeras obavezno dođi u onu napuštenu učionicu na 7.-mom??Hoćeš li?Svi dolaze iz ekipe!Nemamo puno da učimo..A i odavno nismo pričale..Pa hoćeš li?
Bila je napadna.Videlo se da joj je stalo da dođem.Iskreno ranije sam volela takva okupljanja.Bile bismo tu sve.Sve smo se smijale uz pivoslac i plamenoviski.Sada je bilo drugačije.Ali ipak.Ne smijem zaboraviti na svoje prijateljice.Pa zato:
-Biću tamo..U koliko sati?Sa obzirom da je već noć...-rekla sam sa lažnim osmijehom i glasom uzbušenja.
-Um..Dođi za pol sata!Čekaćemo te.-rekla je i okrenula se-izvini sada...Moram da ukradem plamenoviski!
Rekla je i isparila.
Gledala sam nekoliko sekundi u njenom pravcu,a onda se okrenula ka Gryffindorskoj kuli i zaputila se tamo.
Dnevni boravak je bio pun,bilo je zagušljivo.I neprijatno za boravak.Što se mene tiče,bilo je i previše zagušljivo.Angelina mi je prišla sa ljutitim izrazom lica:
-Ama gde si ti??Nema te na treninzima!
-Sorry.Nemam vremena.Moram da učim.Sledeći put me očekuj...Okej!???
-Um.Okej-rekla je posle pauze razmišljanja-valjda.
Nastavila sam ka ženskim spavaonicama.I ušla u našu.
Bio je nered.Tamo sam zatekla Hermionu koja je pevušila za sebe.
-Ćao Vanessa-pogubljeno je prozborila.
Ležala je na krevetu,i držala neku roznu ceduljicu u rukama i zamišljeno buljila u nju.
-Šta ti je to?-upitala sam je.
-Ideš li večeras u našu odaju?-odbijala je da odgovori.
-Hm...Bojim se da sam te prva pitala.
Spustila sam torbu pored kreveta.Svezala sam kosu u rep,a zatim se naslonila na jastuk i zagledala se u prozor,koji je bio otvoren,itako da je kiša,koja je lila,upadala u spavaonicu.
-Ma ništa.-naposletku je odgovorila-nego šta je sa tobom ovih dana?
-Ništa.Samo me malo boli stomak,i imam..hm...vrtoglavicu.-rekla sam hladno.
-Mislim da ti osjećaš nešto prema Harryju.I dalje.To se vidi.-pogledala me je i nasmejala se.
Protrljala sam oči.Ona nije znala.Niko nije znao...Ali će pre ili kasnije saznati.
-Osjećam..U pravu si.Osjećam veliku....-počela sam.
Hermione se pridigla iz ležećeg položaja.Uzbuđeno me je pogledala i uzviknula:
-Ama pričaj!
-Osjećam-razmišljala sam-veeliku MRŽNJU!
Pogledala me je razočarano.Nisam imala vremena za njene gluposti.Setila sam se da sam objećala da ču napisati Mrs Cellphone kako je u školi.Iako je to velika dosada morala sam to da uradim.Nije išlo.
-Šta radiš sada?-upitala me je ona.
-Pišem pismo.-odgovorila sam.
-Čaba ti to sada..-i dodala-divim ti se.
Zastala sam u žvrljanju i traćenju pergamenta i zbunjeno je pogledala.Zašto bi se ko meni divio?Ja sam obična..cura.Koju svi maltretiraju.Svi.
-Zašto me tako gledaš??
Udarila sam se rukom po glavi.
-O moj Bože!-uzviknula je gledajući na sat-već je 22.13h!Moram se naći sa Troyem!!
-Samo ti idi...-dodala sam za njom kada je izlazila iz spavaonice.
Ustala sam.Bacila sam pergament i pero u stranu,mastilo se oborilo i palo,ali nisam obraćala pažnju.Pogledala sam se u veliko ogledalo koje je stojalo pored otvorenog prozora.Nisam mogla da verujem u ono što vidim.Crnina mi je ružno stojala.Lice mi je bilo otečeno,a najviše što me je nerviralo jeste što sam se ugojila bar 3 kg.Jela sam kao stoka.Nisam stajala...Protrljala sam čelo...
****************
Izašla sam iz spavaonice u točno 22:45h,i žurila ka sedmom spratu gde su me prijateljice čekale.Dolje su sedeli i pričali Ron,Potter i još tri tipa koja nisam ni poznavala.Kada sam ja sišla,nastala je neprijatna tišina.Zatim se jedan od njih dvojice okrenuo i doviknuo mi:
-MaxMontasova..Upravo slušamo šta si dopustila da ti Potter radi...
Ron je pocrveneo i pognuo glavu dolje.Na ove reči sam zastala.Okrenula se ka njima.Potter se zlobno smejao.Ovaj drugi se smejao na glas.A ovaj koji mi je rekao mi je polako prilazio.Skupila sam oči i gledala ka njemu.Stao je neposredno ispred mene.Tip je bio sladak,ali i drzak.Odvratan.
-Ja sam Chad.Drago mi je,idem na 7. godinu.
Pogledala sam ga u oči.
-Ja sam Vanessa-zastala sam-i nije mi drago.Još jedna budala u mom životu.
Okrenula sam se ka izlazu.Ali tip mi nije dao da idem.Privukao me je k sebi i prošaputao:
-Potter mi je dozvolio da te pozajmim-odmerio me je-kaže da si dobra..
Srtpljenje je nestalo.Zamahnula sam rukim i udarilaga pesnicom.Nasmejala sam se.
Pao je na pod.Držao se za nos.Preskočila sam ga i krenula ka stolu gde su se ona dvojica kesila.
-Nije lepo smijati se tuđoj nesreći!-rekla sam Potteru,a zatim mu lupila šamar.Ostala mu je crvena moja šaka na licu.
Okrebula sam se ka ovom drugom i šutnula ga u..hm...Previjao se od bolova.Prišl sam Ronu.Poljubila ga u obraz:
-Pozdravila te je Anna-rekla sam.
Nasmijala sam se.
I izašla iz groznog ogavnog boravka ostavljajući tri skota da se previjaju od bolova..
*******************
-Hej!-rekla sam ulazeći u učionicu.
-Evo je druga zakasnila Potterka.-doviknula mi je Violet.
Prekorno sam je pogledala,a zatim odmerila one druge koje su se smijale.Anna Potter ih je ignorisala i doviknula:
-Sestro uzmi i popij neš.Bezveze sam ja zavodila Fliky-Flikyja,ružnog domara da se vi ne poslužite!
Smeh je postajao još jači.Ja se nisam smejala.Na to je Violet dodala:
-Nešto si ljuta,a Potterka?
-Prvo ne moj me zvati Potterka Vallenttina!-viknula sam joj.
Nastao je tajac.Neprijatna tišina se osjećala u vazduhu.Hermione je drmala Violet,ali ova nije obraćala pažnju na to.Ustala je sa stolice,koja je pala.Slijedila sam njen primer.Stajale smo jedna naspram druge bijesno se gledajući.
-NIKO MENE NE SMIJE ZVATI VALLENTTINA!-uzviknula je.
-E VIDIŠ!NI MENE POTTERKA!-vratila sam joj.
Ostale cure su vrisnule.Victoria i Anna G. su prekrile oči.Hermione je pokušavala da nas odvoji,ali nije bilo sile.
Violet je bacila neku čin na Hermionu,koja je smotano pala na leđa.
Uradila sam isto teška srca na Victorii.
Violet je pogledala u njenom pravcu ,a zatim bacila neku čin na mene.Anna Potter koja je pokušavala da nas razdvoji,pogodila ju je Violetina čin.Bijesno sam gledala u nju.I ona u mene.
-AVADA KEDAVRA!-viknula sam.
Violet je pala.Ne pomično je ležala dolje.Cure koje nisu bile onesviješćene našim kletvama su vrisnule.Pokleknula sam.
..........
- 22:50 - Komentari (18) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.